Najpoznatija svetska fado pevačica Mariza vratila se 2. decembra treći put u poslednje četiri godine pred ispunjen beogradski Sava centar, gde je pokazala zašto je smatraju "kraljicom fada". Dan kasnije istovetno oduševljenje publike ispratilo je Portugalku i sa novosadskog koncerta u Srpskom narodnom pozorištu.
U Beogradu Mariza je uspostavila prisan odnos sa publikom koju je oduševila glasom i dodatno razgalila toplinom, neposrednošću i pomalo neočekivano - humorom.
Aristokratski elegantna u dugačkoj crnoj haljinu, uz prepoznatljivu kratku plavu kosu, Mariza se ponovo pojavila u Beogradu da strasno i bez ostatka sa pesama poput "Rosa Branca", "Tasco de Mouraria", "Meu fado meu" ili "Feira de Castro", srpsku publiku uvuče u dubinu fada - specifične portugalske muzike pune tuge, strasti i ljubomore. Jednom rečju - duše.
Dva sata kasnije - Mariza je nagrađena ovacijam čitave velike dvorane Sava centra u kojoj su svi ustali na noge.
Na početku koncerta dok je Mariza stupala na pozornicu Sava centra dvorana je odjeknula gromkim i nestrpljivim aplauzom, koji je usledio još glasnije posle Marizinog pozdrava "dobro veče", na nezgrapnom, ali simpatičnom srpskom jeziku.
"Uvek mi je zadovoljstvo vratiti se u Beograd. Hvala što ste me primili i pozvali da dođem ponovo. Sa velikim zadovoljstvom ću pevati za vas", nastavila je na engleskom jeziku Mariza, zahvalivši se na srdačnom i toplom prijemu još jednom na jeziku domaćina sa kratkim - "Hvala".
Mariza i njen akustičarski bend, nisu stigli ni do treće kompozicije, a već im je stigla pratnja publike koja je pokušavala da pevačicu bodri davajući ritam dlanovima, što bi prerastalo u dugotrajni aplauze posle završene pesme.
Portugalka je objasnila da se vratila u Beograd (gde je punila Sava centar 2005. i 2006. godine) u okviru svetske turneje povodom novog, četvrtog albuma "Terra" (Zemlja), koji je tako nazvala shvativši posle sedam godina neprekidnih nastupa i upoznavanja raznih običaja i kultura u svetu, da treba da se vrati svojim korenima.
"Muzika dolazi sa otkucajima srca i iz zemlje iz koje sam - Portugala", rekla je Mariza.
Usledila je pesma "Beijo De Saudade", koju je Mariza najavila kao "malo parfema Afrike, tačnije sa Zelenortskih ostrva".
"Rođena sam u Africi. Moja mama je Afrikanka, a delom poreklom iz Indije i Portugala. Moj otac je Portugalac, a delom Španac i Nemac. Ne znam šta sam tačno ja?", priznala je Mariza, za šta je nagrađena aplauzima i osmesima publike.
Raspoložena pevačica je, objasnila da fado dolazi na osnovu latinskog izraza za sudbinu “fatum“, a pre no što će otpevati "Meu fado meu", rekla je da ta pesma priča o njenoj sudbini.
"Volim poeziju i jedan od hobija mi je potraga za retkim pesmama. Ovu predivnu poemu ipak nisam ja našla i ona peva o moru i žudnji", rekla je pevačica pre no što će to dočarati svojim raskošnim glasom u "Vozes de Mar". Ispričala je kako je odrastala uz fado slusajući ga u taverni svojih roditelja u lisabonskoj četvrti Murarija, gde kažu da je fado rođen u 19. veku.
"Upoznala sam fado sa pet godina. Moji su se preselili u Murariju gde su otvorili tavernu. Pošto sam bila mala išla sam u krevet svaki put između devet i deset uveče. Otac bi me podigao, stavio u krevet, poljubio i otišao. Imali smo stepenište između stana i taverne. Tu sam se prikradala da vidim ljude u tami taverne i čujem čudesne zvuke gitare i glasova. Otac me je stalno hvatao da sam na stepeništu. Pesma 'Tasco de Mouraria' govori o tome", ispričala je Mariza. Kada je zapevala tu pesmu skupila se na rubu bine, i zagnjurila glavu među kolena i ruke, kao da se ponovo nalazi na stepeništu Murarije.
Prvi singl sa novog albuma "Terra", rasplesana i poletna "Rosa Branca" ubrzala je koncert, a publika se ponovo pridružila perkusionisti davajući aplauzima ritam u "Feira de Castro".
"Poslednji put kada sam bila ovde niste bili toliko stidljivi", bocnula je publiku Mariza. "Smeta li vam da vas slikam?", pitala je pre no što će uzeti u ruke fotoaparat tražeći da joj svi u dvorani poziraju za fotografije koje će poneti iz Beograda kao uspomenu, na šta je dobila odgovor u vidu mora podignutih i razmahanih ruku u nasmejanom Sava centru.
Neočekivano za pevačicu malenaholičnih i tužnih fado pesama, Mariza se u Sava centru predstavila kao izuzetno duhovit zabavljač, ne prezajući da zastane kako bi čitavu dvoranu kao đake u školi učila pevanju fraza na portugalskom. Šalila se i upoređujući svog pijanistu Britanca sa novim DŽejms Bondom Danijelom Krejgom, uz opasku da će biti "isti 007" samo još da se ofarba u plavo kao ona. Za trenutak je i zapevala bondovsku temu "Goldeneye". Gitaristu je zavitlavala primetivši da njegove zavodničke sposobnosti zasnovane na "gypsy look-u" ne mogu doći do izražaja u Srbiji.
Mariza je sa svoje strane pokazala zadivljujuću velikodušnost i srdačnost - dozvoljavala je dvojici gitarista, basisti, pijanisti i perkusionisti da svako od njih zabljesne svojim talentom, lagano je i graciozno plesala pevajući, često silazeći do prvog reda u Sava centru. Na kraju koncerta prošetala je i rukovala se sa svima iz prvog reda. Tokom koncerta nije zaboravljala ni ljude na balkonu, pozivajući ih da se jave, zadovoljno tvrdeći da je tamo najbučnija i najraspoloženija publika.
Završnica koncerta pripala je pesmi "Primavera", a pošto se posle burnog dozivanja publike vratila na bis, odlulila je da prisutne nagradi zapevavši sa dvojicom gitarista - bez pomoći mikrofona, samo snagom glasa i drvenih instrumenata. U Sava centru 3.672 prisutnih slušali su u pobožnoj tišini dok je glas Marize ispunjavao dvoranu bez vestačkih pomagala. Od toga je bio jači samo naknadni gromoglasan aplauz.
"Hvala. Zato volim doći ovde i pevati vama. Čekala sam vašu pozivnicu da dođem i bilo je prelepo", priznala je Portugalka, koja je zatim samo uz pratnju klavira otpevala strastvenu baladu "You Are Beautiful To Me". Za kraj je prisutne pozvala da ustanu i zaplešu sa njom uz pesmu "Rosa Branca".
"Jednostavno, bilo mi je divno", rekla je Portugalka Long Play-u dan posle nastupa u Sava centru za koji se tražila karta više. Dok je čekala put do Novog Sada, pevačica kratke plave kose u obaveznoj crnoj odeći, sedela je u hotelskom kafeu, strpljivo sebi pripremala čaj i isto tako odgovarala na novinarska pitanja.
"Svaki put kada dodjem u Srbiju, mene čeka neko veliko iznenađenje. Zaista, nikad nisam mogla ni pomisliti da će ljudi ovde znati toliko o mojoj muzici i da će je toliko voleti. Prvi dolazak ovde (Sava centar 2005. godine) za mene je bio veliko iznenađenje, drugi put (isto mesto 2006.) je bilo fantastično, a prošle večeri prosto zapanjujuće!”
Long Play: Ipak u jednom trenutku si bocnula publiku primedbom da su stidljiviji nego prošli put. Da li to znači da nije bilo dobro kao prošli put?
Mariza: “Ma ne. Ponekad su neki visoki gosti u prvim redovima, a takvi normalno ne pokazuju koliko uživaju u koncertu. Na to sam mislila primedbom. Poštuju me kao izvođača, ali ti dobro obučeni i važni ljudi ponekad misle da nije baš prilično da aplaudiraju i pevaju. Teško je biti na pozornici i pevati onima pozadi, dok su ovi napred u fazonu: 'Pa dobro 'ajde da malo aplaudiramo'. Koncert je tu da se ljudi zabave. Muzika je meni najvažnija, a istovremno mislim da i drugi ljudi treba da je iskoriste da se zabave. Muzika je tako divna stvar! Nema veze da li je na srpskom, kineskom ili portugalskom jeziku. Pravi se sa srcem i treba to iskoristiti da joj otvoriš um i srce i upiješ sve".
Long Play: U jednom trenutku si sišla sa pozornice do prvog reda i tu se rukovala sa ljudima. To često radiš?
Mariza: “Kada uhvatim priliku. U nekim mestima ne mogu jer je pozornica dosta visoko, ali ako se ukaže prilika to uradim. To radim da pokažem: 'Ha! Ja sam kao i vi. Jedna sam od vas, samo radim drugačiji posao'. Bilo mi je zadovoljstvo ponovo pevati u Sava centru. Naravno ne mogu se rukovati sa svima. Juče smo imali, šta, oko 4.000 ljudi u dvorani? Nisam mogla se rukovati sa 4.000 ljudi, to je malo previše (smeh). Ali ako imam vremena da se rukujem to uradim i onda pogledam ljudima u lica, da shvatim šta osećaju. To je zapanjujuće iskustvo."
Long Play: Moram priznati da sam bio iznenađen tvojim smislom za humor. Izvodiš fado, dosta ozbiljnu muziku, a šalila si se sa publikom, članovima benda... Da li si i obično tako duhovita?
Mariza: "To sam ja! Volim da se šalim, jer fado je teška muzika. Nije lagana, ne možeš je konzumirati i onda, tek tako, otići. Tera te da misliš, čak i ako ne razumeš portugalski. Osetiš da ima nešto u njoj. Ponekad je to bol, ponekad nešto slatko, ponekad melanholija, a ponekad ni sam ne razumeš šta to zapravo osećaš. Muzika je ipak tu da zabavi ljude, zato im pridjem tako što kažem pokoju šalu”.
Long Play: Koliko vidim nastupaš širom sveta i raspored koncerta je prilično zgusnut. Da li se puno trošiš na koncertima ili ti nastupi daju na određeni način energiju?
Mariza: "Svaki nastup je drugačiji. U Novom Sadu će sigurno biti potpuno drugačiji od Beograda. Imaš drugačiju publiku ili dvoranu. Pored toga, nikad ne radim dva ista koncerta. Imam neku osnovnu liniu na koju se u početku oslonim, ali ne znam kuda će to otići. Da li ću se opet rukovati i šaliti, to zavisi od publike. Da ti kažem - 60 posto koncerta čini publika, ne umetnik. Publika ti može sve dati. Ako je stidljiva, stidljiv je i koncert. Ako je energična biće i koncert energičan. Koncertom publika komanduje. Ona to ne zna, ali je tako”.
Long Play: To bi značilo da nikada ne planiraš unapred koncert?
Mariza: “To ne radim. Osetim koju vrstu publike imam i šta žele. Da li su konzervativniji ili okrenuti klasici, da li ima energije ili sreće u publici. Na tome gradim nastup”.
Long Play: Koliko mentalitet raznih podneblja utiče na tvoje koncerte. Mi smo na Balkanu blizu Sredozemlju, pa samim time nismo daleko od Portugalaca...
Mariza: "Zato me ovde razumeju tako dobro! Ali ne preferiram publiku po zemljama. Jednostavno, u SAD dosta imam dosta koncerata sa simfonijskim orkestrom. To su klasični koncerti i drugačije se ponašam. Ne šalim se sa njima, smrtno sam tamo ozbiljna (smeh). S druge strane kad nastupam samo sa svojim bendom kao juče u Beogradu, tada smo slobodni da radimo šta hoćemo”.
Long Play: Postala si svetski poznata pevačica, uprkos tome što ne pevaš na engleskom, a mi živimo u svetu kojim vlada taj jezik.
Mariza: "Ne želim da to pokušavam, da pevam na engleskom. Želim da publici predstavim najvažnije stvari iz moje zemlje Portugala - a to je jezik i kultura. Zato ne moram pevati na engleskom. Juče u Sava centru sam pevala na engleskom jednu pesmu "You Are Beautiful To Me". Zašto? Da pokažem srpskoj publici da je volim, a to bi ipak na portugalskom bilo teško, jer me ne bi razumeli. Ali ne pevam inače ne engleskom. To nije moj jezik. Ne bi mi bilo ugodno. Moj jezik je portugalski i nadam se da ću čitav zivot pevati na njemu. Moji koreni su u fadu, a ja sam portugalska pevačica i svuda gde idem donosim kulturu moje zemlje.
U Novom Sadu kraljica fada je 3. decembra održala podjednako spektakularan koncert pred nekoliko dana ranije rasprodatim Srpskim narodnim pozorištem, a mediji su ocenili da su sva visoka očekivanja sa kojima je publika došla na njen koncert mnogostruko premašena.
Koncertom u ne preterano akustičnim prostorom SNP-a uvek i u svakom trenutku dominirao je raskošni Marizin glas, podjednako upečatljiv u tužaljkama potresnog prizvuka i u laganim poskočicama, koje odslikavaju svetliju stranu fada.
Solistkinja je uspostavila odličan kontakt sa publikom pričajući detalje svoje muzičke biografije i objašnjavajući nastanak pojedinih pesama. Izuzetno zanimljiv trenutak bilo je izvođenje jedne numere koju je Mariza otpevala praćena jedino ritmički besprekorno usaglašenom deonicom bubnjara.
“Divno je pevati za vas, primili ste nas zaista sjajno. Pamtim svaki koncert na kojem mi je publika nahranila srce i dušu, a ovaj koncert je jedan od tih", rekla je Mariza novosadskoj publici.
Long Play
|
